Laži o Bogu u koje verujemo

Reči mi mnogo znače. Oduvek su mi značile. Rečima uspostavljamo prisustvo, moć i stvaralačku silu. No, osim što su lepe i daju moć, reči mogu da povrede i unište, da ruše koliko i da grade. Kao i oči, reči su prozor naše duše. Često otkrivaju više nego što smo nameravali. Naše reči nas potkazuju.

Verovatno sam govorio o tome kako se radije grčevito držimo izvesnosti svog bola nego što rizikujemo da ponovo nekome verujemo.

Češće odlučujemo da verujemo u laži nego da dozvolimo istini da napadne bezbednost naših predrasuda i zaštitnih bedema.

Tako, dakle, kao što jednim prijestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. (Poslanica Rimljanima, 5:18,

Ljubav je posvećena drugome i požrtvovana,

Svako ljudsko stvorenje je jedna priča, pa smo zbog toga svi prirodno skloni pričama.

Očekivati savršenstvo znači poricati našu ljudskost, kao da je grešno načiniti grešku, ne znati nešto ili zaboraviti tačan odgovor.

U ljubavi nema takmičenja u mogućnostima.

Stid zbog odustajanja bio je manji od stida zbog neizbežnog neuspeha koji me je, osećao sam, čekao u budućnosti.

Nedelju dana posle svakog neuspeha neprestano sam povraćao.