Zver u nama

„Što je besprekorniji čovek spolja, to je više demona u njemu.“

a svet ionako ne čeka svetla budućnost; dovoljno je videti ko upravlja zemljama, ljudi koji bi u najmanju ruku trebalo da budu u ludnici, ako već ne u zatvoru, pomislio je zatvorivši novine.

Zauvek joj se u sećanje urezala ta scena kao u nekoj filmskoj sekvenci: Danijela sa osmehom, njene lelujave grudi, bokovi, njen razoružavajući osmeh.

Grozio se dana kada će majka, prvom prilikom, započeti temu svojih nepostojećih unuka, a on će morati da joj kaže da je gotovo, da nema više nade, nema unuka, čak ni barem unučice.

rozio se dana kada će majka, prvom prilikom, započeti temu svojih nepostojećih unuka, a on će morati da joj kaže da je gotovo, da nema više nade, nema unuka, čak ni barem unučice.

Na njegov oprezan spomen usvajanja, majka ga je samo popreko pogledala rekavši: „Ne budi smešan, Hari. To nikada ne bi bila tvoja, naša krv, kao što nije ni Dona. Tvoj otac i ja želimo naše pravo unuče.“

uško, izluđivala ga je. Predlagali su mu da uzme u obzir i druge, mlađe žene, ignorišući činjenicu da Valerija, baš kao i njegova prva žena Tina koja se u međuvremenu preudala, očigledno može da ima decu.

Svaka poseta majci i ocu, koji su očekivali barem jedno unuče, i to po mogućnosti

zemaljskoj, tamo nema sreće – sve zaseru.

U penziji će piti martini i imaće što manje veze s ljudima. Gde god da kroče ljudi na kugli