Putevi svile

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

Istorija je izobličavana i zloupotrebljavana radi učvršćivanja stava da uspon Zapada nije samo prirodan i neizbežan, nego je i nastavak onoga što se zbivalo nekada.

dokazane zajedničke rezerve sirove nafte samo pod Kaspijskim jezerom gotovo su dvostruko veće od ukupnih rezervi u Sjedinjenim Državama.

„Ako rat ne izmeni znatno političku mapu sveta, Sjedinjene Države neće ostvariti svoj cilj.“ Zatim je razjasnio na šta misli: „Vlada SAD treba da zamisli sledeći cilj: novi režimi u Avganistanu i još jednoj ili dvema ključnim državama.“53 Nije morao da naglasi na koje države misli: na Iran i Irak.

„Mi nemamo nikakav stav o arapsko-arapskim sukobima kakav je vaš spor s Kuvajtom“, odgovorila je ambasadorka. Zatim je razjasnila šta tačno želi da kaže: „Ministar Bejker naložio mi je da naglasim stav, iznesen Iraku još šezdesetih godina, da pitanje Kuvajta nije vezano za Ameriku.“147 Sadam je od SAD zatražio zeleno svetlo i dobio ga je. Sledeće nedelje napao je Kuvajt.

Sjedinjenim Državama bili su daleko važniji sopstveni interesi od ljudskih prava širom sveta. Nisu ništa naučile iz iskustava s predrevolucionarnim Iranom; SAD svakako nisu podsticale rđavo ponašanje, ali ugled im je neizbežno okrnjen zbog podrške koju su pružale diktatorima, onima koji su zlostavljali sopstveno stanovništvo ili namerno izazivali svoje susede.

Porast cena opravdavao je traženje nafte u oblastima u kojima je proizvodnja do tada bila neisplativa – na primer u Severnom moru i u Meksičkom zalivu.

Podsticaj ovog novog niza promena bio je prevrat pod vođstvom mladog i ambicioznog libijskog oficira kog je vojni instruktor koji je nadzirao njegovo školovanje u Velikoj Britaniji opisao kao „veselog, vrednog i savesnog“.18 Muamer Gadafi svakako je bio snalažljiv. Početkom 1970, nedugo pošto je došao na vlast, zatražio je dramatično povećanje cene libijske nafte, koja je u to vreme učestvovala u ukupnom snabdevanju Evrope s čak trideset odsto.

Irak, Sirija i Avganistan sa zadovoljstvom su uzimali povoljne kredite za kupovinu sovjetskog oružja i koristili tehničare poslate iz Moskve da grade infrastrukturu koja će pomoći ostvarenju njihovih širih strategijskih ambicija. Među tim projektima bila je duboka luka Um Kasr u Persijskom zalivu, ali i šest vojnih aerodroma u Iraku za koje su američki obaveštajci brzo shvatili da bi se mogli upotrebiti „za podršku sovjetskom pomorskom prisustvu u Indijskom okeanu“.