Sportski lider Novak Djokovic

Kao i svaki petogodišnji dečak, Novak je voleo da pika fudbal i veoma rano je naučio da skija.

Beograd je savremena metropola, on vam može pružiti sve, ali prava Srbija je na jugu. Sećam se da sam kao dete provodio mnogo vremena na Kopaoniku i svaki put se divio pogledu na Srbiju s te lepe i moćne planine.

Vlada je bio zamena za oca i važna figura u Đokovićevom životu.

Kad je Novak pošao u školu, za vreme sezona šetnji i skijanja često je morao da ostaje u stanu u Beogradu s nedavnom obudovelim deda Vladom, nekad i po nekoliko nedelja zaredom. Kasnije je tražio utočište od NATO bombi u podrumu te zgrade.

Dvadeset drugog maja 1987, Srđan i Dijana su proslavili rođenje prvog sina Novaka u Beogradu.

’Da, prvak sam zbog majke, a ne zbog oca.’

To je bio mudar savet. Đokoviću su saopštili vest kad je izašao s terena. On je briznuo u plač i odmah otkazao sve medijske obaveze jer se mnogo uzrujao.

Novakova karijera je prilično dobro dokumentovana, a njegovu urođenu harizmu naglašava još nekoliko činilaca – imitiranje drugih profesionalnih tenisera, navika da zove trenera usred meča (što je gotovo zastarelo) i njegov razgovorljiv otac.

Ljudi nauče kako da prežive, obrazuju decu, a među tim mališanima ima i onih koji nastavljaju da plešu, sviraju muzički instrument ili se bave sportom kao što bi radili i u mirnodopsko vreme.

Trener Dejan Petrović kaže: „Čega god da se Novak latio, u bilo kom sportu, on bi uspeo. On naprosto ima neverovatnu glad za pobedom. Naporno bi radio da to postigne; nikad ne bi rekao da je umoran ili da ne može nešto da uradi.“ Ako Đoković prenese tu glad u narednu karijeru, možda će tenis biti samo odskočna daska za karijeru globalnog lidera.