Neksus

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

U demokratskom društvu koje uspešno funkcioniše građani veruju izbornim rezultatima, odlukama sudova, izveštavanju medija i otkrićima naučnih disciplina zato što veruju da su te institucije posvećene istini. Čim pomisle da je stvarna jedino moć, ljudi gube poverenje u sve te institucije, demokratija se urušava, a vođa sklon autokratiji može da preuzme totalnu vlast.

Veštačka inteligencija je već sada sposobna da sama stvara umetnost i dolazi do naučnih otkrića. U narednih nekoliko decenija verovatno će steći i sposobnost da stvara nove oblike života, bilo pisanjem genetskih kodova ili tako što će izumeti neorganski kod koji će biti u stanju da oživi neorganske entitete

prvo, veštačka inteligencija može da hipernaelektriše već postojeće konflikte, okrećući čovečanstvo samo protiv sebe.

„stvarnost je da gotovo svaki aspekt života postaje progresivno bolji zahvaljujući eksponencijalnom poboljšanju tehnoloških dostignuća“

Institucija može da nazove sebe kako god hoće, ali ako nema snažan autokorektivni mehanizam, to onda nije naučna institucija.

Kao što je to Džordž Orvel sročio u onoj čuvenoj krilatici: neznanje je snaga

Uprkos zaprepašćujućoj količini informacija koju imamo na raspolaganju, podložni smo fantazijama i zabludama podjednako koliko i naši drevni preci. Nacizam i staljinizam su samo dva najnovija primera masovnog ludila koje povremeno obuzme čak i moderna društva.

Svojoj vrsti smo dali ime Homo sapiens – razumni čovek. Dalo bi se, međutim, raspravljati o tome koliko smo uspeli da opravdamo to ime.

Totalitaristički sistemi počivaju na pretpostavci o vlastitoj nepogrešivosti i teže potpunoj kontroli nad sveukupnošću ljudskog života.