Neksus

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

Prema hipotezi postavljenoj u Homo deusu, ne budu li ljudska bića pripazila, mogli bismo da se rastočimo u bujici informacija kao grumen zemlje u matici brze reke i u sveopštem poretku čovečanstvo će se pretvoriti u puki talasić u protoku informacija.

Svaki smartfon sadrži više informacija nego Aleksandrijska biblioteka13

definiciji sovjetskog disidenta, filozofa i satiričara Aleksandra Zinovjeva, homo sovjetikus je bio servilno i cinično ljudsko biće, bez ikakve inicijative i samostalnog razmišljanja, koje se pasivno povinovalo i najbesmislenijim naređenjima, ravnodušno prema posledicama svojih postupaka.3 Sovjetska informaciona mreža je stvorila homo sovjetikusa nadzorom, kaznama i nagradama.

Beskompromisno pridržavanje istine suštinski je važno za naučni napredak, i to je takođe divljenja dostojno pravilo duhovnosti, ali nije politička strategija koja donosi pobedu.

Istoriju često ne oblikuju deterministički odnosi moći, nego tragične greške proistekle iz vere u hipnotične, ali škodljive priče.

zaključimo, informacije ponekad predstavljaju stvarnost, a ponekad ne, ali uvek povezuju. To je temeljna karakteristika. Otuda su, kada ispitujemo ulogu informacija u istoriji, mada ponekad ima smisla postaviti pitanja: „Koliko dobro ova informacija predstavlja stvarnost? Da li je ona istinita ili lažna?“, često znatno suštinskija pitanja: „Koliko dobro ova informacija povezuje ljude? Kakvu novu mrežu stvara?“

Jedan od trajno prisutnih paradoksa populizma leži u tome što nas on u početku upozorava da je pokretačka sila svake elite opasna glad za moći, ali na kraju često svu moć poverava jednom jedinom ambicioznom ljudskom biću.

Suština je u tome da ni najistinitije predstavljanje ne može da predstavi stvarnost u potpunosti. Neki aspekti uvek ostaju zanemareni ili bivaju izvitopereni. Istina je pre nešto što nam skreće pažnju na određene aspekte stvarnosti, neizbežno prenebregavajući druge. Nijedan opis stvarnosti nije stopostotno tačan, ali su neki ipak istinitiji, a drugi manje istiniti.

Pojam istine počiva na premisi da postoji jedna univerzalna stvarnost.