Neksus

Čitavi narodi – kao jevrejski – mogu da zasnivaju svoj identitet na tvrdnji: „Mi smo Očeva najdraža deca.“

Kanalizacija nije materijal za epsku poeziju, ali jeste test koji mora da prođe svaka funkcionalna država.

Evolucija je ljude prilagodila da pronalaze voće i pečurke u šumi, ali ne i da pronalaze dokumente u arhivi.

Glavni argument ove knjige leži u tome da ljudski rod stiče ogromnu moć gradeći velike mreže saradnje, ali način na koji su građene predisponira ove mreže da moć koriste nerazumno. Naš problem je, dakle, problem s mrežama

Posedovanje velike količine informacija ne jemči samo po sebi ni istinu ni poredak. Postupak primene informacija da bi se otkrila istina i istovremeno da bi se održavao poredak veoma je težak.

Nasuprot naivnom pogledu na informacije, informacije nisu sirovina od koje se grade istine, a ljudske informacione mreže nisu organizovane samo za otkrivanje istina, ali nasuprot populističkom gledištu, informacije nisu ni puko oružje. Da bi opstala i razvijala se, svaka ljudska informaciona mreža mora istovremeno da otkriva istinu i gradi poredak.

Ljudi na vrhu znaju, a nuklearni fizičari to ne shvataju uvek, da govoriti istinu o svemiru nije uvek najdelotvorniji način da se uspostavi poredak među velikim brojem ljudskih bića. Istina je da je E = mc², i time je objašnjeno mnogo šta što se dešava u svemiru, ali to što znamo da je E = mc² obično ne rešava političke sporove niti nadahnjuje ljude da se žrtvuju radi zajedničkog cilja.

su istoriju oblikovali jedino materijalni interesi i borba za moć, ne bi bilo nikakve svrhe u razgovoru s ljudima koji misle drugačije nego mi. Svaki sukob bi u krajnjoj liniji bio ishod objektivnih odnosa moći, koji se ne mogu promeniti pukim razgovorom. Naročito ako povlašćeni ljudi mogu da vide samo ono što osveštava njihove povlastice. Kako bi onda bilo šta osim nasilja moglo da ih ubedi da se odreknu povlastica i promene svoja verovanja? Srećom, pošto istoriju oblikuju intersubjektivne priče, ponekad možemo da sprečimo sukob i sklopimo mir razgovarajući s ljudima, menjajući priče u koje oni i mi verujemo ili izmislimo neku novu priču, prihvatljivu svima.

Na kraju krajeva, šimpanze imaju iste objektivne materijalne interese kao i ljudi: i oni moraju da jedu, piju i štite se od zaraznih bolesti, i oni žele seks i društvenu moć. Šimpanze, međutim, nisu u stanju da stvore i održavaju zajednice na višim stepenima složenosti zato što nisu u stanju da stvore priče koje povezuju takve zajednice i definišu njihov identitet i interese. Nasuprot marksističkom načinu razmišljanja, svi identiteti i interesi na višim stepenima složenosti u istoriji su uvek intersubjektivni, nikada objektivni.

Prema marksističkoj teoriji, ljude uvek motivišu objektivni materijalni interesi, dok priče služe samo da te interese prikriju i zbune takmace.