Via Acquarossa

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode. Srdačnost i velikodušnost drugih plaća žrtvovanjima u privatnosti, ali zato, valjda kao kakav odušak, i on voli da se bavi tuđim životom: to je kompenzacija jer on pretpostavlja da mu drugi neće dopustiti da se sâm bavi svojim životom. Možda se baš iz tog razloga oglašava o svakom pitanju, iznosi stavove, kritikuje, sudi. Severnjak, naprotiv, ne voli da se izjasni, ne brine mnogo o drugima, bira umereno ponašanje i malo govori. Južnjak voli da govori, severnjak da sluša

Na severu Evrope sve je individualno u privatnom životu, a sve kolektivno u javnom. Na jugu, gde je sve tajno u javnosti, a sve javno u privatnoj sferi, čovek se služi društvom kako bi ostvarivao lične ciljeve. Na severu su tajne male i one mogu, zbog same strukture društva, da se čuvaju. Na jugu jedino ono što se ne radi ne može da se sazna. Što je na severu poznato, na jugu je tajno – i obrnuto.

Na početku svih staza i puteva, u osnovi same misli o njima, stoji oštro i neizbrisivo urezana staza kojom sam prvi put slobodno prohodao.
Ivo Andrić

Zapamti: čitanje je radost obrazovanih i kazna nepismenih.“

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.

Lepo je biti poznanik na severu i prijatelj na jugu.

Svako je imao četiri života: prvi – javni; drugi – privatni; treći – tajni; četvrti, najvažniji – onaj o kojem ni on sâm ništa ne zna.

U toj ulici je naučio glavnu škotsku poslovicu: „Ako vodiš računa o peniju, peni će voditi računa o funti.“