Pećina

Živa je istina da niti mladost zna šta može, niti starost može ono što zna.

Neće biti lako, čovek nije stvar koju stavite negde i ona tu ostane, čovek se kreće, razmišlja, pita, sumnja, istražuje, želi da sazna, i ako je istina da, silom navike pomirljivosti, počne, pre ili kasnije, da izgleda da se ponaša kao stvar, ne treba misliti da će ta pokornost, u svim slučajevima, biti večna.

Zatim je sporo, kao da mora da čupa svaku reč iz sebe, rekao, Izvini, nisam hteo da te uvredim, nisam hteo da budem neprijatan, ponekad ne mogu da se suzdržim, kao da je to jače od mene, i ne vredi da me pitaš zbog čega, ne bih ti odgovorio, ili bih te slagao, ali ima razloga, ako ih tražimo, uvek ćemo ih naći, nikada nije nedostajalo razloga da se objasni bilo šta, čak i kada nisu pravi, vremena su ta koja se menjaju, a starci svakog dana postaju sve stariji, posao više nije ono što je nekada bio, a mi koji možemo biti samo ono što smo bili, najednom shvatimo da svetu više nismo potrebni, ako smo ikada to i bili, ali i samo verovanje da smo to bili delovalo je dovoljno, puna kapa, i na neki način nas je to večno pratilo kroz život, jer to i jeste večnost, samo to i ništa više.

Živa je istina da niti mladost zna šta može, niti starost može ono što zna.

Zatim je sporo, kao da mora da čupa svaku reč iz sebe, rekao, Izvini, nisam hteo da te uvredim, nisam hteo da budem neprijatan, ponekad ne mogu da se suzdržim, kao da je to jače od mene, i ne vredi da me pitaš zbog čega, ne bih ti odgovorio, ili bih te slagao, ali ima razloga, ako ih tražimo, uvek ćemo ih naći, nikada nije nedostajalo razloga da se objasni bilo šta, čak i kada nisu pravi, vremena su ta koja se menjaju, a starci svakog dana postaju sve stariji, posao više nije ono što je nekada bio, a mi koji možemo biti samo ono što smo bili, najednom shvatimo da svetu više nismo potrebni, ako smo ikada to i bili, ali i samo verovanje da smo to bili delovalo je dovoljno, puna kapa, i na neki način nas je to večno pratilo kroz život, jer to i jeste večnost, samo to i ništa više.

ponekad nisu dovoljne suze koje smo već isplakali, već moramo da ih molimo da nastave da teku.

koga sila u njega i pravda.

Kažu da je pejzaž duševno stanje, da spoljni predeo vidimo unutrašnjim očima

Ovaj mali grumen koji izbija na površinu jeste sećanje, ovo ulegnuće je trag koji je ostavilo položeno telo.

Ono što ova glina skriva i otkriva, to je putovanje bića kroz vreme i njegov prolazak kroz prostore, otisci prstiju, tragovi noktiju, pepeo i ugarci zgaslih ognjišta, naše i tuđe kosti, putevi koji se večno račvaju i udaljavaju i zanavek razilaze.