Pozivnica

Sadrži anandamid koji je neurotransmiter i pomaže da se osoba osjeća sretnije.«

Hudsonova usta obrušila su se na moja. Uzdah koji se već napola nalazio na mojim usnama ostao je progutan, baš kao i svaka naznaka sramežljivosti koju sam osjećala još prije pola minute. Zarila sam prste u njegovu gustu kosu i povukla je nastojeći da mi bude još bliže.

Voli se držati za ruke.

Nikad ne bih rekla.

Nasmiješila sam se Hudsonu, a on me sumnjičavo promotrio.

»Što je?«

»Ništa.« Slegnula sam ramenima. »Držiš me za ruku.«

»Zar ne bih trebao?«

»Ne, to mi je divno. Samo nisi ostavljao dojam da se voliš držati za ruke.«

sam samo ljubomorni kreten. Nisam se htio iskaliti na tebi. Ispričavam se.«

Oh… ajme. Nisam mislila da će biti toliko iskren.

»Toliko bi toga moglo krenuti loše«, rekla sam.

No možda je bilo važnije ono što je on rekao.

»Toliko bi toga moglo krenuti dobro.«

Pričekaj trenutak. Nešto si zaboravila.«

Zbunjeno sam ga pogledala. »Što?«

Ti nisi žena kojoj je potreban muškarac. Ti si žena kakvu muškarac treba.

. Idućeg sam vikenda ionako upoznao nekoga tko mi je zagolicao maštu. Teško mi ju je izbaciti iz glave tako da ne bi bilo pošteno izaći na spoj s nekom drugom ženom, čak i da zna razliku između Guatemale i guacamole umaka.«

Kad smo ti i ja u pitanju, naši su osjećaji obostrani. Tako da to nije problem.«

Danas joj je kosa bila podignuta u neku vrstu punđe i nosila je naočale s tamnim, debelim okvirima. Imao sam nezaustavljiv poriv da je pritisnem uz gomilu knjiga, strgnem joj tu punđu i raspustim kosu, a naočale joj bacim preko ramena.

Baš zrelo, Rothschild. Jako zrelo razmišljanje.