Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao

Okrenuo je glavu i pogledao starački dom za koji je do malopre verovao da je njegovo poslednje prebivalište na zemlji. Onda je sam sebi rekao da će morati da umre neki drugi put, na nekom drugom mestu.

U životu je tako da dobro nije uvek nužno ono što je dobro, nego ono što onaj koji odlučuje kaže da je dobro.

Za tako nešto potrebni su, naravno, podaci doktora Erlandsona.

„Pazi se kad piješ sa Šveđaninom, osim ako nisi Finac – ili u najmanju ruku Rus.“

Tako je kako je i biće kako bude.

Onda se Beni setio nečega što mu je zamalo izmaklo, a na to skoro da je zaboravio.

Julijus se skoro iznenadio i rekao da Alan stvarno ne treba da se izvinjava zbog toga što se konačno nešto desilo i u njegovom životu.

Jedna čašica prvo za jedno koleno, pa druga za drugo, i još par čašica za leđa i vrat, pa jedna za apetit, zajedno su učinile atmosferu prijatnom za razgovor.

Među otpacima je našao manje količine mogućeg oružja: jedan pajser, dasku, sprej protiv insekata i pakovanje otrova za pacove.

„Imaš li ti stvarno sto godina?“, upita. „Onda si sigurno gladan?“

Alan nije baš razumeo tu logiku, ali bio je gladan. Pitao je šta ima na meniju