Svetohum

Oca su mi pogubili kao izdajnika da bi zabavili rulju. Majka mi je stradala u zatvoru, mlađi brat zajedno s njom. A ljude odgovorne za to treba ubiti, mamicu im njihovu. Eto kako se osećam.

Najvećim čudovištima upravo tako i uspeva da sve bude po njihovom, shvatila je.

Tako što izgledaju kao svi ostali.

Užasna je s novcem. Odgojena u bogatstvu, pa nikada nije naučila pravu vrednost novca, niti je ikada bila svesna života koji te čeka kada bez njega ostaneš. Njoj je samo bitno kako će drugima izgledati.

„Čitava ova republika, čak i kraljevina pre nje, sve je to izgrađeno na grbači besplatne radne snage. Ali sada su i Lis, Aška, Van, pod itrejskom upravom. I odakle onda dolazi novo roblje? Kada im više nije ostalo zemalja za osvajanje?“

„Izgradili su republiku koja je u samoj srži nepravedna“, reče Brin. „Koja služi nekolicini, a ne većini. Ali ta nekolicina ima čelik. I ljude koje plaćaju da njime bez razmišljanja vitlaju. I tako kada ti se neko iz te većine digne protiv nepravde, svireposti, vlast ga strpa u gvožđe. Napravi od njih primer za ostale, i istim potezom pošalje još jedno novo telo na žigosanje. Još jedan par ruku da im puteve gradi, bedeme diže, u kovačnicama radi, i sve to za neku bedu i strah od kandžije.“

Pastuvi razmišljaju kurcem. Kobile znaju kako da sačuvaju hladnu glavu kad zagusti. Kako kod ljudi, tako i kod konja

U svakom dahu nada počiva

Savladajte svoj strah i savladaćete svet

„Moj otac je govorio da se umeće pripovedanja dobre priče krije u tome da znaš kada treba da je prekineš. Nastaviš li dovoljno dugo da pričaš, otkrićeš da ono što zovemo srećnim krajem uopšte ne postoji.“