U svetu Atlantide

Mislim na atlantiđansku mašinu za pranje veša. U stvari... nemoj da mi objašnjavaš. Baš me briga.“

Dala mu je meku kesu. Otvorila je jedan kraj i prinela je njegovim usnama.

„Šta je to?“

„Večera.“ Istisnula mu je neki gel u usta.

Sve ono što je spaja s drugi ljudima. Ljubav. Način na koji živi svoj život. Ono što uistinu jeste. Nestrpljivo je čekala njegov povratak.

Evo mračne tajne ljudskog bitisanja: vatra unutar ljudi gasne u odsustvu sukoba i izazova. Bez tog plamena društvo stagnira i lagano propada.

Video je svet koji je kao dečak smatrao nezamislivo velikim, gotovo beskrajnim, sveden na sićušnu loptu koja lebdi u bezmernoj vaseljeni. Podsetilo ga je na to koliko je mali, koliko je pojedinačni život sitan – samo kap koja nestane u treptaju oka, ostavljajući nasleđe u vidu kratkovekih krhkih talasića

tvoje srdašce čezne? Da li očekuješ da ću dati sve od sebe da bi se ti osećao prijatno, svrhovito, sigurno