Tes od roda D’Erbervila

Posmatrajući šta Tes nije, prevideo je šta ona jeste i zaboravio da manjkavo može biti potpunije od celog.

Izvan njegovog domašaja okruženje može biti žito, slama ili haos; njemu je to sve bilo jedno isto. Kad bi ga neki dokoni meštanin upitao kako naziva sebe, odgovarao je kratko: „Inženjer.“

I kao što su sve do jedne bile grejane spolja suncem, tako je svaka nosila u svojoj duši i jedno lično sunašce koje ju je zarilo; neki san, neku naklonost, neku zabavu, ili makar neku daleku i nedosežnu nadu koja, iako možda gine i strada, i dalje živi, kao što žive nade.

. Bolje je shvatio Paskalovu misao: „A mesure qu’on a plus d’esprit, on trouve qu’il y a plus d’hommes originaux. Les gens du commun ne trouvent pas de différence entre les hommes.“********

Nije to bilo baš toliko daleko koliko bi ona volela; no verovatno je bilo dovoljno daleko s obzirom na mali prečnik kruga njenog kretanja i reputacije. Osobama ograničenih sfera milje su kao geografski stepeni, parohije kao grofovije, grofovije kao pokrajine i kraljevstva.

„Rekla sam da neću više ništa uzeti od vas, i neću – ne mogu! Kad bih s time nastavila, uistinu bih bila vaša robinja, a ja to ne želim!“

Koja žena, zbilja, čak i među najvernijim privrženicima istine, veruje u obećanja i pretnje Reči u onom smislu u kom veruje u svoju decu, i koja ne bi bacila svoju teologiju u vetar ako bi pretezala protiv njihove sreće?

Ali nije mu bilo lako da sprovede u delo svoju odluku da joj nikad ne prilazi. Ka njoj ga je gonio svaki damar njegovog bila.

Mnogi su, ne samo Ejndžel, naučili da veličina života nije u spoljašnjem obimu, već u njihovim subjektivnim iskustvima.

U životu postoje protivteže i nadoknade; pa je tako događaj koji je od nje napravio upozorenje društvu takođe trenutno napravio od nje i najzanimljiviju ličnost u selu u očima mnogih.