Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

U očajničkoj ljubavi uvek je tako, zar ne? U očajničkoj ljubavi uvek izmišljamo likove svojih partnera, tražimo da budu ono što nam je od njih potrebno, a onda se osetimo uništeno kad oni odbiju da igraju ulogu koju smo im namenili.

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

„Tako je naš sav posao u ovom životu“, prilično joginski je napisao Sveti Avgustin, „da izlečimo oko srca kojim možemo videti Boga.“

Kao i sve velike filozofske zamisli, i ovu je jednostavno shvatiti, ali je praktično nemoguće upiti. Dobro – svi smo mi jedno i božansko obitava u svima podjednako. Nema problema. Jasno je. No sad pokušajte da živite shodno tome. Pokušajte da to shvatanje sprovodite u delo dvadeset četiri sata dnevno. To nije lako.

Dat vam je život; vaša dužnost (a i pravo kao ljudskog bića) jeste da u životu nađete nešto lepo, ma kako ono bilo malo.

Plinije Stariji je napisao: „Obrati li neko pažnju na obilje rimskog snabdevanja vodom, na kupatila, cisterne, jarke, kuće, bašte, vile, pa uzme u obzir razdaljinu na koju ona putuje, na podignute lukove, na probijene planine, na premošćene doline – priznaće da od toga nikada ništa nije bilo čudesnije na celom svetu.“

Konačno, pak, možda svi moramo da odustanemo od vraćanja duga ljudima na ovom svetu koji nas održavaju u životu. Najzad možda je mudrije da se predamo pred čarobnim opsegom ljudske velikodušnosti i samo da govorimo Hvala, zauvek i iskreno, sve dok imamo glasa.

Joginski mudraci kažu da reči izazivaju sav bol, kao i svu radost u životu.

„Ponekad je gubitak ravnoteže zbog ljubavi deo vođenja izbalansiranog života.“

Nikada nisam imala manje isplaniran život nego kad sam stigla na Bali.