Alef

U Aleksandriji se govorilo da na greh nije spreman jedino onaj koji ga je već počinio i pokajao se; da bi se čovek oslobodio greha, dodajmo i to, treba najpre da ga prizna.

pomislih da nema ničeg neuhvatljivijeg od novca, budući da je, strogo uzev, svaki novčić (recimo, novčić od dvadeset sentava) prava riznica budućih mogućnosti. Novac je apstraktan, ponavljao sam, novac je buduće vreme. Može biti veče na ivici grada, može biti Bramsova muzika, može biti ova ili ona mapa, može biti šah, može biti kafa, može biti Epiktetove izreke koje uče kako se prezire zlato; on je Protej nestalniji od Prometeja sa ostrva Farosa. On je nepredvidljivo Bergsonovo vreme, a ne postojano vreme islama ili stoikâ. Deterministi poriču da na svetu postoji i jedan jedini postupak koji je mogućan, id est postupak koji se mogao dogoditi; novčić je simbol naše slobodne volje

Ništa se ne može dogoditi samo jedanput, ništa nema draž prolaznosti. Ništa tužno, ozbiljno i obredno za Besmrtnike ne važi.

Kod Besmrtnika je, zauzvrat, svaki postupak (i svaka misao) odjek drugih koji su mu u prošlosti prethodili, bez vidljivog načela, ili su veran nagoveštaj trećih, koji će ih u budućnosti vrtoglavo ponavljati.

smrtnika je sve bespovratno i slučajno.

Poimanje po kojem je svet sistem preciznih kompenzacija izvršilo je ogroman uticaj na Besmrtnike. U prvom redu zato što ih je učinilo imunima za samilost.

Biti besmrtan ne znači bogzna šta. Osim čoveka, sva su bića takva jer ne znaju za smrt; samo je svest o besmrtnosti ujedno božanska, strašna i nedokučiva.

Olako prihvatamo stvarnost, možda i zato što naslućujemo da ništa nije stvarno

Rimu sam razgovarao sa filozofima koji su mišljenja da bi produžetak čovekovog života značio samo produženje agonije i višestruku njegovu smrt.

mesec je bio boje beskrajnog peska.