Veštine upravljanja STRESOM i SPREČAVANJA SAGOREVANJA na poslu

Naziv za sindrom sagorevanja, na engleskom burnout, potiče od reči: burn – goreti, burnout – sagoreti.

Drugi ljudi su sigurno uticali na stanje u kojem se nalazite, ali jedan deo uzroka tog stanja je i u tome što je izostala vaša lična odbrana i zaštita od sagorevanja na poslu.

Prvi zadatak svake osobe je lično očuvanje.

Kada se misli vraćaju, sklonite ih usmeravanjem sebe na druge aktivnosti. Svi problemi i poslovi će vas sačekati, a odmorni ćete bolje sagledavati mogućnosti njihovih rešenja.

Jedan od načina je da na papir zapišete listu poslovnih obaveza i donesete odluku da to rešavate u vreme posla, a ne u privatno vreme. Odluka je: „Misliću o tome kasnije” ili „Misliću o tome sutra”. Vaš mozak će imati vremena da reorganizuje podatke umesto da se vaše misli vrte u krug.

Treba zadržati aktivan društveni život i ne odricati se svojih hobija. Ne dopustite da posao zavlada životom jer će prekomerni rad negativno uticati na vašu sposobnost da taj posao radite sa zadovoljstvom i u dužem periodu.

Prvi zadatak svake osobe je njeno samoočuvanje. U trenucima kada se oseti ugroženost, poželjno je odmah pristupiti samoočuvanju i uspostavljanju mentalne ravnoteže. Osoba u stresu nije funkcionalna ni za sebe, ni za posao. Nema potrebe da se ponašamo kao da će sve izgoreti ako napravimo svoju desetominutnu pauzu za uspostavljanje svog mira i ravnoteže.

Život u laži jedan je od najčešćih uzročnika stresa. Dugotrajan život u stresu zbog laži vodi najpre u blaže, a potom u teže oblike psiholoških stanja. Živeti u istini sam sa sobom i sa drugima donosi mir i blagostanje, zato treba živeti istinu.

Zadovoljni umor – osoba je umorna, ali u sebi mirna i zadovoljna time što je uradila i postigla; posao smatra smislenim i oseća se korisno.
Agitirani umor – osoba je umorna, ali ne može da se opusti i odmori; kada i hoće da se opusti, misli joj stalno odlaze ka tome šta još treba da uradi; juri da uradi što više, ali je obaveza previše; nagomilava se nezadovoljstvo i ponekada burno reaguje; pada koncentracija i oprez zbog čega se često ljudi povređuju ili stradaju.
Deprimirani umor – osoba ima utisak da se neće odmoriti dokle god je zaposlena; doživljava da ima previše posla, a radi ga sa manjom snagom i voljom.
Očajnički umor – osoba je izmorena; ima osećaj besmislenosti svog radnog angažovanja, beznadežnosti u promenu situacije i osećaj bespomoćnosti.

Sindrom sagorevanja sličan je hroničnom umoru, ali se kod ovog sindroma menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično. Pri ovom sindromu sem hronične iscrpljenosti prisutan je i progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao posledica frustracije i stresa na radnom mestu.