Pesma moje duše – srpska ljubavna poezija

Srce

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,

Nenadno i naglo javićeš se meni –

Možda kad u duši bolno zastudeni,

I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće

Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova

Što ne osta više od negdanjih snova

Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:

To nove ljubavi javlja se glas smeo!

Jer to srce hoće, to je njegov deo –

Uvek novi deo od nove minute.

U životu ima mnogo rana

Samo zato što je snova bilo.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene

raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.

– Oh, budi jedanput kô i druge žene,

Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…