„Tema o narkomaniji nikada nije bila ni laka, ni lepa. Ona je ponajviše stvarna iako se, najčešće, dešava „drugima“, a pogađa sve nas. Neke kao roditelje, druge kao rođake i prijatelje, a mene lično kao terapeuta, posebno u trenucima kada osetim svu onu bespomoćnost dok „pružam“ ruku, a s druge strane odgovora često nema.
Ovo je knjiga o postojanju čistilišta na Zemlji gde su i „mrtvi“ imali vremena da se pokaju, da razmisle i vrate se na stazu života. Ovo je jedino svedočenje da je i u zabiti Crne Reke nešto postojalo, nešto vredno gde su davno potonuli i od društva zaboravljeni dobili priliku da još jednom izrone na svetlost dana.
Lopatanje đavola je zbirka crnih sudbina na belom papiru, zbirka životnih udesa za koje niko do sada nije želeo ni da čuje, a kamoli da zna. A upravo tamo, u tom neobičnom čardaku ni na nebu ni na zemlji, pokazalo se da i crno može biti belo. Koliko od same beline jutra, toliko i od sunca sa istoka. Pod uslovom, naravno, da znamo gde to beše istok…
Ovoje svedočenje o tome kako se radom i redom može stiči i do samog sebe. Kako pesak vremena još nije iscurio i kako je preteklo i za jutarnje izmaglice i za mlade mesečine, i za inje na drveću i za srne u šumi… Vremena ima, ali samo pod uslovom da se lopatom na vreme đavolu pripreti, jer đavo za molitve ne mari. Na zlo lopatom, a do boga molitvom.“
dr med. Branka Bjelica, specijalista psihijatar
👍Vale a leitura