Аутобиографија

Пера Сом је постао члан Академије наука, где и дан-данас ћути као риба;

професорима као забава, да би се измеђ' часова, у професорској канцеларији, слатко смејали

врло сам рђаво учио стране језике, што је такође једна од квалификација наше дипломатије.

Ако живот човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и не пише.

И поред ових примамљивих речи за лекарску професију, мајка је у ствари више нагињала да будем митрополит.

не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се напослетку смеје, најслађе се смеје!“

— Не, јер брига је нераздвојна од човека. у бризи је услов за напредак човечанства. Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу.

Ги де Мопасана, по којој „нема ничега страшнијег до кад човек остари па забада нос у своју младост