Majstor i Margarita

Šta je to zvanično lice, ili nezvanično? Sve zavisi od toga sa koje strane se posmatra stvar, sve je to, Nikanore Ivanoviču, klimavo i uslovno. Danas nisam zvanično lice, a kad pogledaš sutra – jesam! A biva i obrnuto, i to još kako biva!

Sedmo poglavlje

UKLETI STAN

Njegovu dušu pritislo je užasno neraspoloženje. Postajalo je jasno da je poseta domu skrbi ostavila u njemu najdublji trag. Rjuhin je nastojao da shvati šta ga to muči. Hodnik s plavim lampama, koji mu se urezao u sećanje? Misao o tome da nema na svetu goreg jada nego što je lišavanje razuma? Da, da, naravno i to. No to je – samo onako, uopštena misao. Ali ima još nešto. Pa šta je to nešto? Uvreda, eto to je. Da, da, uvredljive reči koje mu je Bezdomni bacio pravo u lice. I nevolja nije u tome što su one uvredljive, nego u tome što je u njima sadržana istina.

Šesto poglavlje

ŠIZOFRENIJA, KAO ŠTO JE
I BILO REČENO

Eh, Nikanore Ivanoviču! – prostodušno uskliknu nepoznati. – Šta je to zvanično lice, ili nezvanično? Sve zavisi od toga sa koje strane se posmatra stvar, sve je to, Nikanore Ivanoviču, klimavo i uslovno. Danas nisam zvanično lice, a kad pogledaš sutra – jesam!

Peto poglavlje

BILO JE TO U GRIBOJEDOVLJEVOM DOMU

Dakle, skoro je sve objašnjeno i istraga se završila kao što se uopšte sve i završava.

Ako je tačno da je kukavičluk najveći porok, onda je pas možda sasvim nedužan. Jedino čega se bojao hrabri pas bile su oluje. Ali šta ćemo, onaj ko voli mora da deli sudbinu onoga koga voli.

Obuzela me je tuga pred dalek put. Je li tako, mesire, da je ona potpuno prirodna, čak i onda kada čovek zna da ga na kraju toga puta očekuje sreća?

Suviše su me plašili i ničim me više uplašiti ne mogu.