Sveti rat za Carigrad

Браћа Бокјарди су кренули назад ка Керкопорти и успут су заробили више рањених Турака.

Зато је желео да вече проведе са онима који су били слични њему.

Он је сведок промене епоха, човек који је прешао пут од Грка до Османлије и сада се налази између два света.

Константин је узјахао коња, погледао трупе пред собом, подигао стиснуту песницу и узвикнуо:

Одавно их је Константин спознао као најопасније.

Пролазећи поред статуе Јустинијана, дојахао је до предњих врата Свете Софије и сишао са коња. Савијајући се до земље, захватио је шаку прашине и просуо је преко свог турбана као чин скромности пред Богом.

Задрхти сунце, зајечи земљо, Град је пао!“,

Уљези су убијени пре него што је нанесена већа штета, али пре тога су успели да оборе заставу Светог Марка и царски барјак са куле замене османлијским

Ромеји су се супротставили са тврдоглавом одлучношћу и одбили нападе. Борили су се храбро и показали се као бољи ратници од Турака. Били су прави хероји, непоколебљиви упркос свим недаћама које су их снашле – глад, несаница, непрекидне борбе, ране, смрт ближњих пред њиховим очима, ништа од тога није могло да умањи њихову ревност и одлучност

Иза једног усамљеног великог облака промолио се месец у последњој четврти. Истог тренутка из турске војске чула се весела граја. Радовали су се што виде полумесец, свој симбол, изнад Цариграда