Varljiva devojka

A sunce mi nije potrebno. Za mene si ti sunce.

Šaka mu je bila tvrda i vruća kao udar groma kad ju je pljesnuo po dupetu.

Udarac nije bio jak. Pošto ju je držao, nije mogao da zamahne rukom. Ali više joj je uticao na mozak i međunožje nego na zadnjicu. Nadražaji su se vrtložili oko njenog klitorisa i prstiju. Nije bila sigurna je li to zadovoljstvo, bol, žudnja, ushićenje ili očajanje. Ljuljala se uz svoju šaku, pritiskala se uz nju i uz njegovo telo, osetivši kako joj je tvrd na nadlanici.

Udarao ju je iznova, iznova i iznova. Udarci su se mešali s nadražajem koji je sama izazivala. Bila je blizu, na samoj ivici, ali i dalje uskomešana, i dalje zbunjena. Džon kao da je to naslutio.

Kakav to čovek može nehajno da prepusti drugome ženu koju voli?

još nije odlučila šta će da radi u životu iako ima dvadeset četiri godine.

terajući je da stenje i jeca od zabranje

Naravno da mi je stalo do tebe, imbecilu jedan. I u pravu si. Za navodno izuzetno oštroumnog poslovnog čoveka i industrijskog magnata umeš da budeš priglup.

Kako li je hodati ivicom noža? Igrati se? Upustiti se u avanturu koja je sušta suprotnost njenoj jednoličnoj svakodnevici sekretarice?