Četiri strane srca

moja stara mrvice“ ili „lepo kopile, nego šta“

I neprikosnovena vrata, ona koja su uvek bila otvorena između njih, koja su bdela nad njihovim udvojenim samoćama, snažno su zalupljena.

je, u njegovim očima, oličavao dosadu i mitomaniju,

crvenilo njenog lica, ipak manje nego pre tri dana, podsećalo je više na slikarstvo fovista nego impresionista.

I taj vetar, taj vetar koji je stizao sa danom.

kao zatvoren u uglu prostorije života,

susednoj sobi, nekada davno zvanično namenjenoj pušačima, umetnicima i za druge teško shvatljive razgovore,

obnarodovanja njegovog mentalnog zdravlja,

Neko neodređeno poštovanje okružuje plačljivog pajaca,

Već odavno, Fani niko nije delovao stvoren za nesreću kao ovaj mladić.