Samo budi tu

neprestano prodirao u nju.

Grudima mu se trljala

Verena... ponovo.
Nolan mi je obećao da će živeti vrlo dugo da bi mogao da me izluđuje kad ostari. Radujem se tome i svemu što ćemo doživeti. Na ovaj radostan dan, zahvalna sam i Kejlebu što mi je dao slobodu da ponovo volim. I njega ću uvek voleti i nikad neću zaboraviti to divno vreme koje smo proveli zajedno.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, trideset pet godina
Linkoln

Opet sam sanjala isti san. Onaj koji stalno sanjam. Kejleb me je čekao s Homerom, ali ovaj put i Nolan je bio tamo. Pružio mi je ruku. I Kejleb je učinio isto. Pogledala sam Kejleba, pa Nolana. Zatim sam ih obojicu uhvatila za ruke i pustila ih da me odvedu. Nisam baš sigurna kako to da protumačim, ali čini se da u srcu imam mesta za obojicu.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, trideset pet godina

Bogu hvala što imam Majlsa Johansena otkako je Homer ostario i postao bolešljiv. Bar jednom nedeljno dolazi da ga obiđe i dosta razgovaramo o tome kako ću znati da je došlo vreme da pustim Homera. Znam da sada ne mogu da mislim na sebe, jer u ovim okolnostima on je jedino važan, ali pitam se kako ću kad on ode i ostavi me samu. Od male porodice koju sam nekad volela, ostaću samo ja. Majls me je pozvao na večeru, ali ja nisam spremna za to. Znam da je prošlo već sedam godina, ali pretpostavljam da ću znati kad budem spremna.
Bar se nadam da hoću...
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, trideset pet godina

Kejleba nema već šest godina.
Ponekad imam utisak da je prošlo pet minuta. A ponekad pak kao da ga nikad nije bilo.
Mnogo mi nedostaje. Nedostaje mi onaj osećaj kad sam puna nade.
Nedostaje mi da se osećam mlado. Nedostaje mi da se osećam kao žena. Skinula sam burmu i stavila je na sigurno, gde niko neće moći da je pronađe u slučaju provale. Sviđa mi se što jedina ja znam gde je. Mislila sam da je došlo vreme da je skinem, ali sada, nakon trinaest godina, imam utisak kao da mi je ruka gola.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, trideset četiri godine

Kad god vidim Nolana, osećam se posebno. Lako razgovaram s njim a nikad ne krije da je srećan što me vidi. Odlažem da kupim nov auto, jer starom terencu stalno treba održavanje, tako da uvek imam izgovor da ga posetim. Bogu hvala na tako divnim prijateljima. Ne znam šta bih da nije njih.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, trideset dve godine

Kejlebovi sultani dolaze na vikend. Gavin je pripremio okupljanje, pa me je zamolio da se održi ovde u duhu tradicije. Kako sam mogla da odbijem? Radujem se što ću ih sve videti, ali ne mogu da zamislim kako će to izgledati bez Kejleba, koji je uvek bio u centru pažnje. Nolan je danas doneo drva i pomogao mi da zapalim vatru. U celoj ovoj nesreći, pokazao se kao divan prijatelj. Uvek je tu, ali me ne zamara kao neki.
Ne može da zamisli koliko ga cenim.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, dvadeset devet godina

Bogu hvala što imam Hantera i Vila, i ostale, ali posebno njih dvojicu. Svake noći spavaju ovde naizmenično, pa nikad nisam sama. Homer spava pored mene i jeca u snu. Mislim da sve zna.
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, dvadeset osam godina

Ljudi pričaju svakakve gluposti.
„Još si mlada. Možeš ponovo da se udaš.”
„Sreća što niste imali dece.”
„Vreme leči sve.”
„Kejleb bi želeo da ponovo zavoliš nekoga.”

Vojni sveštenik me je posetio pre tri dana.
I dalje nemam reči...
Iz dnevnika Hane Abot Gatri, dvadeset osam godina