Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji.
Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove.
O meto u daljinama, o plahoviti dozivu tvoje
frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatoga hata.