Olujna sestra

A niko nas ne može spasti od nas samih, koliko god da nas voli

Neću se šunjati obalom već krmaniti

Pučinom, a vodiće me zvezde

Džordž Eliot

Strah je najmoćniji neprijatelj s kojim se suočavaju ljudska bića, a to što ga nemaš najveći ti je dar od Boga

A onda sam primetila nešto – da mu suze naviru na oči. I onim delom sebe, tako sličnim njemu, shvatila sam da čak i spolja najsamopouzdaniji ljudi postanu ranjivi kad se pitaju da li osoba koju vole isto tako očajnički voli njih. I da li ih želi i da li su joj isto tako potrebni kao ona njima.

U narednih četrdeset minuta slušala sam Toma kako svira veličanstven izbor omiljenih kompozicija, uključujući i prvi stav Violinskog koncerta u D-duru od Čajkovskog, i Tartinijevu Đavolju sonatu, i videla sam kako nestaje u drugom svetu, u koji ulazi svaki pravi muzičar kad svira.

Strah je najmoćniji neprijatelj s kojim se suočavaju ljudska bića, a to što ga nemaš najveći ti je dar od Boga.

A niko nas ne može spasti od nas samih, koliko god da nas voli, zar ne?

neko mi je jednom rekao da ti život donosi samo ono sa čim možeš da se izboriš

U trenucima slabosti, naći ćeš najveću snagu.

Draga moja gospođice, možeš se ponositi sobom.