„Počelo je, dakle, sudijinim zviždukom u pištaljku. Jeste to bio čujan znak za početak igre; ali nikako ne i, za mene, tačno ukazivanje na prelazak u ’nešto drugo’, na prekoračenje jasno uočljive granice, između, navodno, mnogima nespojivih svetova, na primer, svakodnevnog života i fudbala; dakle, onoga pre sa onim posle početka utakmice.”
Žarko Radaković Knjigom o fudbalu upisuje nove koordinate u svoj bezgranični svet. Najpre kroz porodično, pa potom i šire društveno praćenje i igranje igre „bubamarom”, na zadnja vrata ulazimo u intimni svet jednog pisca. To je čovek koji je fudbal davno odsanjao i samim tim je jasno da stupamo u onostrani svet autorove imaginacije. Kroz snoviđenja porodičnog i intimnog života, ponekad u svetlu samog doživljaja igre, ponekad kroz priče zajedničkog življenja u nekadašnjoj zemlji, pruža nam se uvid u neobičnosti života, koje su tako svojstvene Radakovićevom pripovedanju, kao i pogled u najzačudniji doživljaj sveta u našoj književnosti.
U svojoj do sada najintimnijoj knjizi Radaković je bliži klasičnom pripovedanju nego ikad pre. Dragoceni uticaji od kojih on često tka svoje literarne svetove ovde dobijaju neočekivano tople tonove. Njih čine susreti, razgovori i neuobličene misli od kojih nastaju razmišljanja i osećanja ovog, nama dragog, putnika kroz svemir.
