Tamo je ovde

Starenje ne možeš da zaustaviš, ali zato možeš da odlučiš da nikad ne ostariš.

Godine su me naučile da su čak i neke velike odluke, za koje sam bila uverena da sam ih donela promišljeno, imale neki skriveni cilj, često važniji nego što sam u to vreme mogla da znam

Kad znaš zašto si negde došao, obično osetiš i kad ti je vreme da se vratiš

Mislim da knjiga mora da ima težinu. Prvo je tako malo držim, a onda je tek otvorim i obavezno pomirišem.

Zajednički imenitelj mladosti i bogatstva je ravnodušnost u odnosu na stvarnost. Za mlade zbog neutoljive gladi za životom i privlačne slutnje budućnosti kojoj se još ne nazire kraj. (Istoj mladosti kojoj će se kasnije vraćati s patosom u glasu, ne samo zato što je bila lepa, i što su bili lepši, nego i zato što je prošla.) Za razliku od mladosti, onima koji ga imaju, bogatstvo daje drugačiju moć – da biraju stvarnost koju će gledati čak i u sopstvenom ogledalu.

Borhes – sve. Darel – Aleksandrijski kvartet. Hese – Demijan, Igra staklenih perli. Johana Špiri – Hajdi. Murakami – sve. Čarobnjak Džona Faulsa. Kortasar – Školice. Čehov – sve. Markes – Sto godina samoće. Tolkin – Gospodar prstenova. Bulgakov – Majstor i Margarita. Tomas Man – Čarobni breg. Selindžer – sve i stalno. Stajnbek – Zima našeg nezadovoljstva – stalno. Prust – U traganju za izgubljenim vremenom. Sjenkjevič – Kroz pustinju i prašumu. Niti vremena Pitera Bruka. Mark Hadon – Neobičan događaj sa psom u noći. Viktor Frankl – Potraga za smislom. Ji đing s Jungovim predgovorom

opipljive smrtnosti i dirljive žudnje za životom

zahvalni što nam dopušta da ostanemo tu, u Gradu koji se svakog jutra ponovo rađa iz malih sudara

S vremena na vreme svratim ovamo da posedim među knjigama kad mi se oči umore od nesrećnih ljudi.“

„Misliš da su nesrećni?“

„Uglavnom jesu, čak i njihova deca. I životinje. Neki su samo uplašeni, ili od nečeg strepe, ali ima ih mnogo s bolovima svih vrsta. Žao mi ih je, ali niko im ne može pomoći osim njih samih.“

Knjige su kao i ljudi – različite. Neke su kao širom otvorena vrata, od korica te mame da uđeš i začas si s njima na ti. Ja opet više volim one za koje moraš malo da se potrudiš, koje te namuče da im provališ šifru i prođeš neku vrstu inicijacije. A ima i onih koje te same uče kako da ih čitaš