Beogradski trio

Najpre, moram istaći da beskrajno cenim ovog čoveka i njegov rad. Nebrojeno puta sam ga slušala kako govori na najrazličitije teme i neosporno je da pričamo o jednom od najznačajnijih stvaralaca jugoslovenske i srpske scene. Sticajem okolnosti, saznala sam i koliko dobro poznaje problematiku sukoba Informbiroa i KPJ, posebno posledice koje je taj sukob izazvao u pogledu masovnih hapšenja i stvaranja logora za “staljiniste”. Imajući sve ovo u vidu očekivala sam mnogo od romana. Sa velikim žaljenjem moram da konstatujem da moja očekivanja nisu ispunjena. Iako mi se u prvi mah dopala zamisao o romanu u kojem se kroz dokumenta, zapise u dnevniku i poverljive prepiske prati radnja, kako su se stranice nizale tako sam shvatila da je upravo ovakav pristup doprineo suviše jednostavnom, površnom i mlakom osvrtu na jedan tako kompleksan deo naše istorije. Imala sam utisak da je knjiga namenjena osobama koje bi nešto da saznaju o Golom Otoku, ali da se pritom ne zamaraju previše. Analize uzroka i posledica nema ni u najavi, sve je previše jednodimenzionalno, usputno, tek okrznuto bez zadiranja u srž problema. Žalim, istinski žalim što Marković nije bolje iskoristio sve svoje znanje o ovoj temi i pretočio ga u roman koji je mogao, sigurna sam, svakog od nas da prene i zamisli. Ovako, dobili smo jedno “meh” štivo. Čak ni autorova želja da se poigra sa čitaocem kroz tvrdnju da su dokumenta autentična, a dnevnik istinit nisu urodila plodom jer su iste ove tvrdnje opovrgnute u Markovićevim intervjuima. Kao svetle trenutke spomenula bih zanimljive reportaže francuske novinarke o Jugoslaviji nakon sukoba između Tita i Staljina. Takođe, moram primetiti da mi je kraj bio snažniji no početni i središnji deo romana. Rasplet je imao obrise snage koja je mogla da krasi roman u celosti, da su se stvari malo drugačije odvijale. Imao je Marković sve u svojim rukama. Šteta što je odlučio da se kocka i izgubi ono najvažnije - srž. Čitalac ostaje na površini, željan da sazna šta kriju dubine iznad kojih lebdi, ali to mu ne uspeva. Pisac odlučuje da crnilo tih dubina ostavi nekome drugom da ih opiše. Nadam se da će do toga zaista i doći, jednom. Ovo je samo moj stav, a jedva čekam da čujem vaš. Raspišite se. Opovrgnite moje tvrdnje ili mi obrazložite zašto slično mislite.

Koga zanimaju teme poput ove ,a mene zanimaju,uživaće.... sjajna knjiga Gorana Markovića

Odlična

Zaista potresno i verno preneto stradanje ljudi tokom odmazde Informbiroovaca.
Nikad nisam upoznala svoga dedu koji je "sluzio" na Golom otoku. Umro je 1964 davno pre mog rodjenja. Ono sto znam je da o tome nije pricao. Moja se baka prilicno mucila sama sa troje dece "kuzna" i "obelezena" u Beogradu. Cula sam sta je ona prezivela a sada mi je jasnije zasto on nije nista govorio o tome.

Odličan biografski roman sastavljen od transkripta koji vas drži prikovane do svog samog i tužnog kraja

Sjajno štivo...

Сјајна

Odlična! Čita se u jednom dahu. Koča Popović, Lorens Darel i Jovo Kapičić nisu taj beogradski trio iz naslova, mada jesu likovi ovog kratkog ali zanimljivog romana. Užasa Golog otoka i Svetog Grgura i ideološke zaslepljenosti uvek se valja podsetiti, da se nikad ne ponove!

Ovo je genijalno! Hvala Goranu za ovu knjigu.

divno, u dahu i bez daha na kraju