Devojka u ledu

Kada nekoga izgubiš, ne samo što ih više nema, već niko oko tebe ne želi da priča o njima.

„Iza svakog moćnog ­muškarca stoji žena koja zna kako da ga natera da uradi ono što ona želi.

Kada odem, oslobodi me, pusti me.

Toliko toga treba da vidim i uradim,

Ne smeš se vezivati za mene s previše suza,

Već budi zahvalan na lepim godinama koje smo proveli zajedno.

Dala sam ti svoju ljubav, i možeš samo da nagađaš

Koliko si ti meni pružio sreće.

Zahvaljujem ti na ljubavi koju si mi poklonio,

Ali sada je vreme da nastavim dalje sama.

Zato, tuguj za mnom neko vreme, ako tugovati moraš,

A zatim pusti da tvoju tugu zameni poverenje.

Moramo se razdvojiti samo na kratko vreme.

Zato čuvaj sećanja u svom srcu.

Neću biti daleko, jer život ide dalje.

A ako ti budem potrebna, pozovi me i ja ću ti doći.

Premda ne možeš da me vidiš ili dodirneš, biću u blizini.

I ako oslušneš srcem, čućeš svu moju

Ljubav oko sebe, nežnu i čistu.

A onda, kada budeš pošao ovim putem sam,

Pozdraviću te s osmehom i rečima: Dobro došao kući.

Strah je moćniji od ljubavi.

„E pa, nisi odabrala da budeš policajka da bi ljudi bili fini prema tebi, viša inspektorko Foster!

Radi ono što moraš, ali vagaj šta ti je ­bitnije.“

Zapitala se da li je bilo tako mokro od suza svih maloletnika koji su morali da kažu zbogom roditeljima i napuste prelepu zemlju u kojoj je jedini način da se uspe bio da se pobegne iz nje.

Siđi s krsta, nekome drugom je potrebno drvo!

ne možeš da živiš grizući se zbog trebalo je i mogla sam

Setila se trošnog perona na stanici u Bratislavi: redovi i redovi putničkih platformi. Na svakoj platformi, zarđale metalne cevi nosile su ogromni krov i sve je bilo tako mokro. Zapitala se da li je bilo tako mokro od suza svih maloletnika koji su morali da kažu zbogom roditeljima i napuste prelepu zemlju u kojoj je jedini način da se uspe bio da se pobegne iz nje.