A slabi trpe ono što moraju

Američki institucionalista Klarens Ers (1891–1972) jednom je napisao sledeće o birokratama, misteriozno predviđajući postojanje Evrogrupe, Evropske komisije, Evropske centralne banke, Evropskog mehanizma stabilnosti i ostalog:

„…oni realnost uznose na viši nivo dodavanjem elemenata verovanja i uznose je ritualno, ali oni to čine kako bi postigli vrednovanje samog tog stanja, a ne da bi postigli efikasnost.

Na neki način, Evropom vlada mreža Verovanja koja su odvojena od Razuma i od Dokaza.

Aleksis de Tokvil je jednom napisao da oni koji slave slobodu samo zbog materijalnih dobiti koje ona nudi, tu slobodu nikada nisu duže zadržali.

zakonodavaca već od članova izvršne vlasti država članica. Štaviše, evrozonom vlada neformalna grupa – Evrogrupa – koja se sastaje u tajnosti i koja, pošto je neformalna, nikada ne podnosi izveštaj Evropskom parlamentu.

Ova rotirajuća vrata između zakonodavne vlasti u centru i izvršne vlasti država članica bila su namerno isprojektovana tako da obezbede da zakoni mogu da se provlače bez ozbiljnog nadzora od strane suverenih parlamenata kojima je vlast dao konačni sudija demokratije, narod. Iako je Evropski parlament nakon dugog niza godina zadobio nove moći zajedno sa Savetom, to još nije pravi parlament. Činjenica da deli zakonodavnu moć s Evropskim savetom i, što je značajno, nema vlast da pokrene bilo kakvu zakonodavnu proceduru, znači da mu nedostaje politička moć koja je neophodna da bi

„Island nikako ne može postati zaista suverena država“, zaključio je, zadovoljan što je postigao svoj cilj. Samo što je njegov cilj bio šupalj. Tvrditi da je suverenitet Islanda

Da li činjenica da su nacisti bili prvi koji su planirali evropsku ekonomsku i monetarnu uniju – uniju koja je možda previše bliska ovoj današnjoj da bi to bilo utešno za Evropsku uniju – nagoveštava da je ova poslednja zasnovana na fašističkom principu?

Ona i ostali ministri finansija evrozone izgledali su kao da im je zadatak da pogrešno razumeju sopstveni problem.

pravilom Mastrihta koje glasi da nijedna država članica ne bi trebalo da računa na finansijsku pomoć drugih zemalja članica ili na pomoć Unije – takozvana no bejlaut klauzula čija je svrha prvenstveno bila da odvrati vlade od toga da upadnu u nevolje

Bankari vole mušterije s niskim nivoom zaduženosti i neku vrstu zaloga u obliku poljoprivrednog imanja ili stana u Napulju, Atini ili Andaluziji

Franc je pokušavao da upozori odbor banke na plimu neodlučnih mušterija koje banka do juče ne bi dotakla ni prutom.

Verni eksploataciji veličanstvenih mogućnosti za profit i moć koji su postali dostupni zahvaljujući ludosti depolitizacije novca Evrope, oni su se upustili u sistematsko, mada nenamerno, pretvaranje evropskog zlata u olovo.