Decaci Pavlove ulice

Срели су се овде, пред овом тужном кућом. Једнога је довело срце, другога савест.

Ако се добро владаш и ако се истакнеш, у мају још можеш постати официр. Засад ћеш још остати редов.

Погледајте са… само црну књигу… и тамо сам ја… увек записан… ја… ја… сам псето…

црну књигу

није црвено-зелена, него црвено-бела.

Четири ударца био је знак дечака из Павлове улице

Страшно се уплашио од њега, али, искрено да призна, дечак му се свидео. Био је то леп, плећат, смеђ дечак, и сјајно му је пристајала широка црвена кошуља. То је давало некакву ратоборност његовој појави. Било је нечег „гарибалдијевског“ у оној црвеној кошуљи.

Његова широка црвена кошуља лепршала је на ветру, а он се подругљиво смешкао. Мирно је рекао малом дечаку:

Погледао је на утврђење. Поред заставе, дигавши десну ногу на зид утврђења, стајао је горе Фери Ач, страшни Фери Ач, непријатељ свих њих, вођ црвених кошуља.

остаде у ваздуху нога којом je хтео да закоракне.