Prisutnost

Ponekad morate sami sebi da se sklonite s puta da biste bili vi

Osećanje nemoći proguta nas – i sve ono u šta verujemo, što znamo i osećamo. Potpuno sakriva ono što jesmo tako da postajemo nevidljivi.

Ja je:

1. Višestruko, a ne jedno.

2. Izražava se i odražava kroz naše misli, osećanja, vrednosti i ponašanje.

Ponekad morate sami sebi da se sklonite s puta da biste bili vi.

Sve promene... nose izvesnu melanholiju; jer ono što ostavljamo iza sebe deo je nas; moramo umreti u jednom životu da bismo stupili u drugi.“

Dobitnik Pulicerove nagrade, biograf Robert Karo, koji je decenijama bio hroničar života, dela i mahinacija Lindona Džonsona, jednom je rekao za Gardijan: „Svi znamo izreku lorda Aktona: svaka moć kvari, apsolutna moć apsolutno kvari. Verovao sam u to kad sam počeo da pišem ove knjige, ali više ne verujem da je to uvek tačno. Moć ne kvari uvek. Moć može da pročisti. Ono što verujem da uvek važi za moć jeste to da ona uvek otkriva.“

takvom psihološkom stanju možemo da održimo prisutnost čak i u vrlo stresnim situacijama u kojima se obično osećamo rastrojeno i nemoćno. Kad se osećamo prisutno, naš govor, izrazi lica, držanje i pokreti su usklađeni. Usaglašeni su i fokusirani. I to unutrašnje spajanje, ta harmonija, očigledna je i upečatljiva – zato što je stvarna. To nas čini ubedljivim. Više se ne borimo sa sobom; mi jesmo mi. Naša potraga za prisutnošću nema veze sa pronalaženjem harizme, ekstrovertnošću ili pažljivom kontrolom utiska koji ostavljamo na druge ljude. U pitanju je iskrena, snažna veza koju stvaramo u sebi, sa sobom.

Prisutnost o kojoj govorim dolazi kroz postepenu promenu. Ne morate da se upustite u dugo hodočašće, da doživite duhovno otkrovenje, ili da radite na potpunoj unutrašnjoj transformaciji. Nema ničeg lošeg u svemu tome. Ali sve su to obeshrabrujuće, „krupne“ stvari. Mnogima od nas su nedokučive, apstraktne, idealistične. Umesto toga, hajde da se fokusiramo na trenutke – da dostignemo stanje psihološke prisutnosti koje traje taman toliko da preguramo najizazovnije situacije, kad su ulozi veliki i mnogo toga je dovedeno u pitanje, kao što su razgovori za posao, teški pregovori, plasiranje ideja, traženje pomoći, javni govori, nastupi i slično.

Prisutnost je nešto svakodnevno. Usuđujem se, čak, da kažem, i obično. Svi to možemo; većina nas samo još uvek ne zna kako da prikupi tu prisutnost kad nam na

Prisutnost, onako kako je ja na ovim stranicama shvatam, jeste stanje kad smo usredsređeni i sposobni da opušteno izrazimo svoje iskrene misli, osećanja, vrednosti i potencijal. To je sve. To nije trajan, transcendentalan način života. To dolazi i odlazi. To je pojava koja se javlja iz trenutka u trenutak.

Prisutnost se javlja kad se osećamo lično moćnim, što nam omogućava da se usredsredimo na svoje najiskrenije ja.

Najjači pokazatelji bile su sledeće osobine: samopouzdanje, nivo opuštenosti i strastveni entuzijazam.

Anatol Frans: „Sve promene... nose izvesnu melanholiju; jer ono što ostavljamo iza sebe deo je nas; moramo umreti u jednom životu da bismo stupili u drugi.“