Prisutnost

Ponekad morate sami sebi da se sklonite s puta da biste bili vi

Osećanje nemoći proguta nas – i sve ono u šta verujemo, što znamo i osećamo. Potpuno sakriva ono što jesmo tako da postajemo nevidljivi.

Ja je:

1. Višestruko, a ne jedno.

2. Izražava se i odražava kroz naše misli, osećanja, vrednosti i ponašanje.

Ponekad morate sami sebi da se sklonite s puta da biste bili vi.

Sve promene... nose izvesnu melanholiju; jer ono što ostavljamo iza sebe deo je nas; moramo umreti u jednom životu da bismo stupili u drugi.“

Dobitnik Pulicerove nagrade, biograf Robert Karo, koji je decenijama bio hroničar života, dela i mahinacija Lindona Džonsona, jednom je rekao za Gardijan: „Svi znamo izreku lorda Aktona: svaka moć kvari, apsolutna moć apsolutno kvari. Verovao sam u to kad sam počeo da pišem ove knjige, ali više ne verujem da je to uvek tačno. Moć ne kvari uvek. Moć može da pročisti. Ono što verujem da uvek važi za moć jeste to da ona uvek otkriva.“

Kad dopustimo sebi da zasijamo... dozvoljavamo i drugima da učine isto. Kad se oslobodimo straha, naša prisutnost automatski oslobađa druge.

„U mnogim situacijama u životu imam osećaj da nisam dao sve od sebe. Da nisam, tako da kažem, stavio sve karte na sto. I uvek se zbog toga posle grizem, kad to neprekidno analiziram u glavi, što na kraju dovede do toga da se osećam nemoćno, neuspešno.“

Moramo drugim ljudima dati prostora i sigurnosti da budu iskreni – i ne smemo zauzeti odbrambeni stav kada slušamo. Za neke od nas to takođe znači da moramo prevazići strah od tišine – od prostora.

Ne možemo zaista da slušamo ako ne želimo iskreno da razumemo ono što čujemo.