Džim Kvik

e. U protekloj deceniji otkrili smo da stomak ima izuzetno veliko dejstvo na funkcionisanje mozga.

„Ako neka spoljna sila polomi jaje, život se okončava. Ako ga polomi unutrašnja sila, život otpočinje. Sve veliko i važno uvek otpočinje iznutra.“

Kad radite ono što drugi neće, možete da živite onako kao što drugi ne mogu.

Ključ je u tome da kad pravite korake imate kartu koja će vas voditi, model uspeha. Kad ste time naoružani, nema tog iskušenja niti tog čudovišta koje ne možete da savladate.

Kad vratite pažnju na disanje, kaže Arijel Garten, „primenjujete jednu važnu veštinu – učite da posmatrate svoje razmišljanje. Niste zarobljeni u sopstvenim mislima nego posmatrate ono što mislite. Počinjete da uviđate da imate vlast nad svojim mislima i da možete da odlučujete o čemu ćete razmišljati.“21

„Najpre mi stvaramo navike, onda navike stvaraju nas.“

Andru Vejl, stručnjak za holističku medicinu, osmislio je vežbu disanja koju je nazvao metod 4–7–8. Evo kako se ona izvodi:

Izdahnite na usta, šumno.
Zatvorite usta i tiho udahnite kroz nos, brojeći u sebi do četiri.
Zadržavajte dah brojeći u sebi do sedam.
Izdahnite na usta, šumno, brojeći u sebi do osam.
To je jedan udisaj i izdisaj. Udahnite opet i ponovite ciklus još tri puta – ukupno četiri udisaja i izdisaja.9

Da biste naučili ma koji novi podatak, morate ga povezati s nečim što već znate.

Kad nečemu dodate emociju, to postane pamtljivo. Informacija je, sama po sebi, nešto što se lako zaboravlja, ali informacija udružena s emocijom postaje dugotrajno upamćeni sadržaj. Kad nečemu dodate emociju, to stiče ukus pustolovine, postaje ispunjeno aktivnošću ili duhovitošću, i mnogo je verovatnije da će nam ostati sačuvano u pamćenju.

„Razmišljanje je u celosti poduhvat asociranja: služenje onim što se nalazi pred vama da biste prizvali u glavi nešto što gotovo niste ni znali da znate.“