Borislav Pekić

Velike rase i nacije ne mogu stajati zaglibljene u vlastitoj istoriji. One ili napreduju i žive, ili stoje i umiru.

Pregovori su bili uspešni, to je u redu, mislio je. Uspešni kao uvek, nakon čega je svetska situacija – takođe kao uvek – postajala još gora.

Ukoliko je čovek bedniji, nepoverenje prema obaveštenjima je veće. Načelno se osećajući prevarenim od života, očekivali su da budu prevareni u takvim pojedinostima kao što su letovi za koje su već platili!

Velika zaraza doći će s velikim metkom,

Pomoć je blizu, ali lek vrlo daleko.

Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu.

Jer – bio je jači od svega što je živelo.

Od sudbine povlačenja nema,

Simbioza virusa lišenog besciljnosti i čoveka oslobođenog ograničenja vladala bi prirodom, kojoj oboje služe samo kao đubrivo.

Rođen da umre tek kad ostane sam, kad ne bude više smrti od koje bi mogao živeti.

Sveštenička odeća, na primer, greška je. Naizgled tehnička, u stvari promašaj imaginacije. Trebalo je znati da onog kome ne pripada čini smešnim u vlastitim očima. A samoporuga je razorna. Demobilizira odlučnost. Opadanje odlučnosti vodi dekoncentraciji, ova neuspehu. Pošto lično ne učestvujem u akciji, greška nije fatalna. Beležim je da bih je u budućnosti izbegao.