Piter V. Bret

Inevera žustro izdahnu kroz nos; beše to jedini spoljašnji znak besa koji je u njoj ključao.

„Trudila se, nije da nije“, priznade Margrit. „Kladim se da se i sad time bavi. Posle šest nedelja na putu, svaki muškarac je pastuv, a ja sam skuvala čaj za plodnost i ostavila joj ga na noćnom stočiću. Možda pomogne, mada svaka budala zna da se bebe najbolje prave baš pred zoru.“

Životinje beže kad mogu, a bore se kad moraju; ljudi nisu ništa drugačiji

Za svako dete osvane dan kada shvati kako odrasli mogu da budu slabi ili da greše baš kao i bilo ko drugi. Nakon tog dana, odrastao si, dopadalo ti se to ili ne.

Bilo bi lepo da svi možemo da se vratimo unazad i donesemo odluke zasnovane na onome što će uslediti.

Meta mu je bio Abanov najmanji nožni prst.

Inevera uze otčepljenu bočicu od Ašije i izli nekoliko dragocenih kapi na kockice na dlanu.

Odreda su sa obožavanjem gledali u starijeg brata.

Inevera uzvrati osmehom; želela je da dohvati štapić od hore i naprosto raznese ženu na licu mesta.

Oružja savršeno usklađenog s radom nogu, ustupao joj je vrlo malo energije koju bi mogla okrenuti protiv njega, odbijao je njene najopasnije udarce, a ostale je puštao da skliznu duž oklopa.