Zlata Kocić

Šta je to zvanično lice, ili nezvanično? Sve zavisi od toga sa koje strane se posmatra stvar, sve je to, Nikanore Ivanoviču, klimavo i uslovno. Danas nisam zvanično lice, a kad pogledaš sutra – jesam! A biva i obrnuto, i to još kako biva!

Suviše su me plašili i ničim me više uplašiti ne mogu.

Deo sam one sile koja večito stremi zlu, a večito tvori dobro.

Gete, Faust

Peto poglavlje

BILO JE TO U GRIBOJEDOVLJEVOM DOMU

Šesto poglavlje

ŠIZOFRENIJA, KAO ŠTO JE
I BILO REČENO

Njegovu dušu pritislo je užasno neraspoloženje. Postajalo je jasno da je poseta domu skrbi ostavila u njemu najdublji trag. Rjuhin je nastojao da shvati šta ga to muči. Hodnik s plavim lampama, koji mu se urezao u sećanje? Misao o tome da nema na svetu goreg jada nego što je lišavanje razuma? Da, da, naravno i to. No to je – samo onako, uopštena misao. Ali ima još nešto. Pa šta je to nešto? Uvreda, eto to je. Da, da, uvredljive reči koje mu je Bezdomni bacio pravo u lice. I nevolja nije u tome što su one uvredljive, nego u tome što je u njima sadržana istina.

Sedmo poglavlje

UKLETI STAN

Osmo poglavlje

DUEL IZMEĐU
PROFESORA I PESNIKA

Deveto poglavlje

KOROVJOVLJEVE MAJSTORIJE

Deseto poglavlje

VESTI IZ JALTE