Fredrik Backman

Ovde treba napomenuti da se kada je umrla, mama osobe koja je postala pljačkaš banke u tolikoj meri sastojala od džina i tonika da se nisu usudili na kremaciju zbog opasnosti od eksplozije, ali dobrih saveta joj nikada nije nedostajalo

dok ste dete, čeznete da odrastete i o svemu odlučujete sami, ali onda pošto odrastete shvatite kako je to najgore od svega. Neprestano morate da imate neko mišljenje, da odlučujete za koju ćete partiju glasati i koje vam se tapete dopadaju, i kakve su vam seksualne sklonosti i koji jogurt predstavlja najbolji odraz vaše ličnosti. Treba sve živo da birate i da vas drugi biraju, svake sekunde, sve vreme.

ne može rukovoditi tako što ćete svima govoriti šta da rade, već se rukovodi tako što ćete ih umesto toga pustiti da svi rade ono što umeju.

ja mislim da svakog dana na ulici srećemo ljude koji osećaju isto što i vi i ja, a mnogi među njima jednostavno ne znaju šta je u pitanju. Ljude i žene koji mesecima otežano dišu i idu od lekara do lekara jer misle da nešto nije u redu s njihovim plućima. Samo zato što im je tako nenormalno teško da priznaju kako se nešto drugo… pokvarilo. Da osećaju bol u duši, nevidljive olovne tegove u krvi, neopisiv pritisak u grudima. Naši mozgovi nas lažu, i govore nam da ćemo umreti. Ali sa našim plućima je sve u redu, Zaro. Vi i ja nećemo umreti.“

Zato treba odmah reći da je uvek veoma lako proglasiti druge ljude idiotima, ali samo ako zaboravite da je skoro uvek idiotski teško biti ljudsko biće.

Zemlja juri kroz svemir brzinom od dva miliona kilometara na sat, a mi svuda po njenoj površini drhtimo od panike, kao neke zaboravljene čarape.

ne znamo baš mnogo više o deci nego o akvarijumskim ribicama, pa nas ta odgovornost svakog jutra načisto prestravi.

Pretvaramo se da smo dobri roditelji, a zapravo se jedino bavimo time da obezbeđujemo klincima hranu i odeću, i grdnju ako strpaju u usta žvaku koju su pronašli na podu. Jednom smo imali akvarijumske ribice i sve su uginule, a otprilike i ne znamo baš mnogo više o deci nego o akvarijumskim ribicama, pa nas ta odgovornost svakog jutra načisto prestravi. Nemamo nikakav plan, samo pokušavamo da preguramo dan, jer sutra stiže sledeći.

svakodnevno konzumiraju sir i pšenično brašno na način koji bi se sa čisto medicinskog gledišta morao okarakterisati pre kao poziv u pomoć nego kao ishrana

Agentkinja izgleda kao da bi želela da se nalazi negde drugde, policajac nakon poslednjih petnaest minuta razgovora izgleda kao da bi želeo da se agentkinja nalazi negde drugde.