Добрица Ћосић

Уз прозор се прислонила бледа сенка зоре.

А само у слободи човек може да буде човек.

Одлазећи засвагда с овога света, породичан човек оставља тугу, имање и име. Туга живе мине и кад је најдубља. Име нешто значи међу онима који су покојника поштовали, а таквих је било мало при крају мог живота. Имање, и кад је велико, што моје није, може брзо да се потроши. Ја се сада питам: шта да оставим вама, својој деци, што нико неће моћи да вам отме или порекне, што ви не можете брзо да потрошите, а што можда може и вашој деци да остане?