Anjes Marten-Ligan

Zapahnu me miris kafe pomešan s mirisom knjiga.

Srećni ljudi čitaju i piju kafu

Ovde se plaća pre nego što se popije piće. To je usluga u engleskom stilu.

„Moja sestra opet tera po svom“, reče on stisnuvši usne. „Oduvek je opčinjena psima lutalicama.“

vlasništvo“, odgovori mi on podigavši foto-aparat

„Zabole me za Srećne ljude!“

Što se tiče pijanstva i mamurluka, posledice su uvek iste, bez obzira na to u kojoj se zemlji nalazite.

S njim sam učila da ćutim kad nemam ništa pametno da kažem.

Poljubih ga onako kako sam mislila da nikoga više neću poljubiti. On me uhvati za bokove i privuče k sebi.

„Čega se bojiš?“

„Svega…“

„Sa mnom nemaš čega da se plašiš.“