Vinston Grum

Jedan dan sledećeg proleća bilo obaveštenje da će da održe ping-pong turnir i da će pobednik da ide u Vašington da igra za Svevojni šampionat. Ja sam se prijavio i bilo je mnogo lako da pobedim jerbo je jedini drugi što je išta valjao izgubio prste u ratu i stalno mu ispado reket.

Čini se da ćemo da zakasnimo na trening što baš ne valja da se uradi, pa ja reko Kertisu: „Što ne uzmeš po jedan šaraf sa one druge tri gume pa ćeš tako imati po tri šarafa na svaku gumu, što bi bilo dosta da se odvezemo na trening?“

Kertis na trenutak presto da psuje i zagledo se u mene i kaže: „Ti treba da si idiot, kako si se toga setio?“ A ja reko: „Možda jesam idiot, al bar nisam glupav“, i na to Kertis skočio i počo me juri sa pajserom, nazivo me sve grdno što je mogo da se seti, i to nam je prilično uništilo odnose.

Bilo je ko u raju dok nisam sazno da se Dženi Kuran tucala sa bendžistom.

Najbolja stvar što smo onda mogli je da probamo i da se sprijateljimo sa njima i zaboravimo na sve drugo sranje, al nisu karte bile tako podeljene

U zoru, pozvali su napalm avijone, al su oni ispustili to sranje skoro na nas. Naši vlastiti momci bili sve sprženi i izgoreni – istrčali na otvoreno, oči ko tanjiri, svi psovali i znojili se i bili prepadnuti, šuma zapaljena, zamalo jebeno da ugasi kišu!

Ja je pito jel mu dobro, a ona kaže: „Jeste, ako možeš da dva probijena plućna krila, prekinuto crevo, povredu kičme, otkinuto stopalo, odsečenu nogu i opekotine trećeg stepena na polovini tela da nazoveš dobro, onda mu je odlično.“ Ja joj zafalio i otišo svojim putem.

Ja skonto da će biti još suza u godinama što dolaze.

Nastavila je o tome jednu stranu, i sve zvučalo nekako isto. Al sam ga čito jako pažljivo, jer samo da vidim njen rukopis je bilo dosta da mi stomak napravi salto.

Ima tako nekih vremena kad ne može da pustiš da te ono što treba spreči u nečemu.

Kako sam se ja uvalio u ovo, ja ne znam, to sam ja mislio