Slavenka Drakulić

Понекад ме запањи колико мало знамо о себи, о свом унутрашњем свемиру.

Је ли у томе тајна женствености, у стезању и истицању, у трептању очима и умиљатом осмијеху? Ни као млада није прибјегавала тим „женским триковима“, како је називала такво понашање, а сада је већ било прекасно

Заиста, зашто као жена не бих могла постићи све што и мушкарац?

Милева је тек много касније схватила колико је мушкарцима тешко разумјети одговорност коју жена освијести рађањем, у тренутку кад из њезиног тијела изађе ново биће, у потпуности о њој овисно

Колико пута човјек умре након што је већ мртав

Туговање је, према Фројду, нормалан процес из којег се особа враћа у стварност, док је меланколија управо одвраћање од стварности. И још горе – окривљавање себе, због чега се особа осјећа још мање вриједном. „Губитак објекта преображава се у губитак ега“ – пише Фројд

Зар је тако тешко разумјети да је особа више од хрпе мишића и костију омотаних кожом коју они виде пред собом

Свака је болест тијела подношљивија од психичке болести

Туге се збрајају, као у математици

Баш си ме насмијала кад си ми запријетила мемоарима, зар ти није пало на памет како никога не би било брига за такве шкработине да човјек о којем пишеш није постигао нешто изузетно. Ако је нетко нула, нема му помоћи, тај треба бити фин и скроман и шутјети. То ти је мој савјет.*