Slavenka Drakulić

Смрт дјетета је тако самотно искуство, чак и кад дијете има оба родитеља. Њихова бол никада није заједничка. Очева и мајчина бол толико су различите.

Нема горе неизвјесности и страха од ослушкивања болесног дјетета како дише.

Милева је свјесна да поново збраја своје промашаје, али не може другачије. Напустила је Лизерл због Алберта. Запустила је једног сина због другог, а Алберта због дјеце. И напокон, запустила је себе.

Нема начина да стварно заштитиш своје дијете, чак ни кад је уз тебе. Поготово га не можеш заштитити од себе.

Туге се збрајају, као у математици, помислила је горко.

Понекад ме запањи колико мало знамо о себи, о свом унутрашњем свемиру.

Је ли у томе тајна женствености, у стезању и истицању, у трептању очима и умиљатом осмијеху? Ни као млада није прибјегавала тим „женским триковима“, како је називала такво понашање, а сада је већ било прекасно

Заиста, зашто као жена не бих могла постићи све што и мушкарац?

Милева је тек много касније схватила колико је мушкарцима тешко разумјети одговорност коју жена освијести рађањем, у тренутку кад из њезиног тијела изађе ново биће, у потпуности о њој овисно

Колико пута човјек умре након што је већ мртав