Ivan Aleksandrovič Gončarov

On se najviše bojao uobraženja, tog dvoličnog pratioca, s prijateljskim licem na jednoj i neprijateljskim na drugoj strani, tog prijatelja – što mu manje veruješ, a neprijatelja – kad poverljivo zaspiš uz njegov sladak šapat.

Lukavstvo je isto kao i sitna para za koju ne možeš mnogo kupiti. Kao što se sa sitninom može proživeti sat-dva, tako se isto može lukavstvom onamo štogod prikriti, onde neko prevariti, ili nešto izmeniti, ali ono nije dovoljno da se pregleda daleki horizont, da se slože početak i svršetak krupnog, glavnog događaja.

Lukavstvo je kratkovido, dobro vidi samo pred nosom, a ne vidi na daljinu, i zbog toga često sâmo pada u istu zamku koju je zapelo drugima.

Varate se, misao se oplođava ljubavlju. Pružite ruku propalom čoveku da ga podignete, ili gorko plačite nad njim kad propada, a nemojte se podsmevati. Ljubite ga, gledajte u njemu samoga sebe i postupajte s njim kao sa samim sobom, pa ću vas tad čitati i pokloniću vam se – reče on legavši opet mirno na divan