David Albahari

Mudrost je, saopštavao je moj otac, važna stvar, ali: mnogi su mudri, a malo ih je pametnih.

Na kraju od svega jedino ostaje smrad. Sve se raspada. Sve teži da postane nešto drugo. Sve pokušava da dosegne najviši mogući balans. Sve zamišlja drugačiji svet. Sve nastoji da se prilagodi svemu što ga okružuje. Sve je ništa, ništa je sve.

da su obojica bili SS podoficiri, lako je pomisliti da su bili višeg rasta, možda čak iste visine. Pretpostavljam da su norme za

da su obojica bili SS podoficiri, lako je pomisliti da su bili višeg rasta, možda čak iste visine

lišća. Smrt je, govorila je Eliza, jedini pravi trenutak života. U jednom trenu, bez obzira na okolnu prirodu, nestaje sadašnjost i započinje večnost. Umrlom čoveku ukazuju se sve zemaljske počasti. I to, važno je podizala prst, prvi i poslednji put u njegovom životu, koji je tada već smrt.

samoći svoje sobe rekao sam: „Tišina je početak svega, glas je kraj svega.“ I još: „Reči su naše dobrovoljno izgnanstvo.“

U samoći svoje sobe rekao sam: „Tišina je početak svega, glas je kraj svega.“

onda se setila saveta jednog ljubaznog (preljubaznog!) mladića, koji je rekao: pisati znači zatvoriti usta i obja­sniti to ćutanje.

Ništa nije strašno kao mrak iza leđa, jer te odande neko posmatra i vreba, a ti ne možeš ništa da uradiš osim da uvučeš glavu među ramena, ne bi li tako postao manje vidljiv.

Onda o detinjstvu: gde si proveo detinjstvo, koliko je dece bilo u porodici, kako ti se dopao prvi dan u školi, objasni mi igre kojih si se igrao, sve.