Radoje Tatić

I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista Ruka. Ruka koja budi Ljubav i koja je stvorila jednu dušu bliznakinju za svaku osobu koja radi, odmara se i traži blago pod suncem. Jer bez toga nijedan san ljudskog roda ne bi imao bilo kakvog smisla.

Jezero je za trenutak zaćutalo. Najzad reče:

– Ja plačem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep.

Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih očiju da vidim odraz sopstvene lepote.

„Lepe li priče“, reče Alhemičar.

Tajna sreće sastoji se u tome da posmatraš sva čuda ovoga sveta, ali da nikad ne zaboraviš ni na one dve kapi ulja u kašičici.

jedna osoba koja je govorila arapski, a druga španski.

A savršeno su se razumeli.

„Postoji jezik koji je iznad reči“, pomisli mladić. „Već sam to isprobao s ovcama, a sada to isto činim i s ljudima.“

danas shvatam jednu stvar: svaki blagoslov koji odbijemo pretvara se u prokletstvo.

Taj koji je to govorio nikada nije upoznao Univerzalni Jezik, jer kad se čovek u njega zagnjuri, onda mu je lako da shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili usred nekog velikog grada.

– Ali ti si zbog toga lovinu i odgajila – odgovori mladić. – Da nahraniš sokola. A soko će nahraniti čoveka. A onda će jednog dana čovek oploditi tvoj pesak, iz koga će se ponovo pojaviti lovina. Tako je svet uređen.

– I to je ljubav?

– To je ljubav.

To su reči koje je on u tom trenutku uputio Rabinu i koje su ljudima ostale zauvek u sećanju. One glase: Moj dom nije dostojan tvoje posete, Gospode, dovoljno je da kažeš samo jednu reč i moj rob će biti spasen.

„Stari veštac“, razmišljao je mladić. „Sve je znao. Čak mi je ostavio i malo zlata da bih mogao da se vratim do ove crkve. Kaluđer se nasmejao kada je video kako se vraćam u ritama. Zar nisi mogao toga da me poštediš?“

„Ne“ čuo je kako govori vetar. „Da sam ti sve ispričao, ti ne bi video piramide. Zar nisu lepe?“

Bio je to glas Alhemičara. Mladić se nasmeši i nastavi da kopa.

– Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja – reče starac s nekom gorčinom u pogledu. –