Marija Stamenković

Da-da, dvotomniče! Koliko te je ljudi pročitalo? A koliko te je razumelo? Baš te volim, stari moj, dobar si i častan drug. Nikada nisi vikao, nikada se nisi hvalio, nisi se busao. Dobar si i častan. I oni koji te čitaju postaju dobri i časni. Makar privremeno. Makar nasamo...

vlada mišljenje da radi napredovanja dobrota i poštenje nisu toliko obavezni. Za to su potrebne noge. I cipele. Mogu da posluže čak i neoprane noge i prljave cipele...

Upravi radi njenog ispravnog funkcionisanja nije potrebno ni poštenje ni dobrota. Prijatni su, poželjni, ali i pored toga nisu obavezni. Kao latinski jezik za službenika u banji. Kao bicepsi za računovođu. Kao poštovanje prema ženi za Domarošinera...