Laguna

Jedini dan na koji možeš da imaš neki uticaj jeste danas. Ne možeš baš ništa da uradiš juče ili sutra, ali DANAS možeš!“

Kada prestanemo da priželjkujemo leto, tada zima može da postane veličanstveno godišnje doba u kome svet poprima tananu lepotu, kada čak i trotoari svetlucaju.

„Igla raspori tkaninu da bi je povezala. Nema jednog bez drugog.“
*

„Ako želiš da postigneš ono što niko drugi ne može, moraš da radiš ono što niko drugi ne želi.“

Zima me je ispraznila, potpuno opustošila. U svoj toj belini, videla sam šansu da postanem potpuno nova osoba. Napola se izvinjavajući, počela sam da stvaram tu novu, drugačiju osobu: onu koja je ponekad neprijatna i ne čini uvek šta je ispravno i koja je zbog svog velikog, glupavog srca prečesto ranjena i ranjiva, ali i osobu koja zaslužuje da bude ovde jer sada ima šta da pruži.

Mame i ćerke umeju da povređuju jedne druge na sasvim jedinstvene načine, možda zbog toga što ćerke tako često moraju da snose krivicu u slučajevima kada njihove majke osećaju krivicu, pa se na kraju svađaju oko grehova koji uopšte nisu počinjeni.

Naša deca nas nikada ne upozoravaju na to da nameravaju da odrastu, jednog dana su odjednom prevelika da bi želela da nas drže za ruku

Ali odakle ona potiče, ta bolest žudnje? Od načina na koji sam se rodio, ili od onih što su me napravili, ili od ekipe s kojom sam se kasnije družio? Svi upozoravaju na loše uticaje, ali čoveka uništi ono što je već u njemu.

Nesvestica i slabost znaci su prekomernog gubitka tečnosti i pada krvnog pritiska.

Žene su dominantna bića, one biraju s kim će da se jebu, muškarci se bore oko njih, ne i ja, doduše…“