Lejf G.V. Pešon

Levina.

„Naravno, Bekstrome“, odvratio

osmehivale i kikotale čim su ga ugledale.

„Lepo je videti vas

nadomak Elmhulta.
„Šta još znamo?“, upita Bekstrom. Bilo mu je šest godina kada je stigao ovamo iz najcrnje Afrike, a samo bi neko poput Brundina uspeo da prokljuvi šta je stigao tamo da nauči. Ovo postaje sve bolje i bolje, pomislio

„Pa, nismo uspeli da pronađemo nijednog“, odvratio je Levin i zavrteo glavom.

Pitam se kakva li je bila dok je radila kao policajka. I prilično je zgodna. Mada postarija. Sirotici mora da je barem četrdeset pet godina, pomislio je Bekstrom, koji je sam bio deset godina stariji.

Uprkos svom poreklu, i činjenici da nisu imali sreće da se rode kao Šveđani, zapravo su uglavnom bili u redu.

„Od one strašne ruske nasledne bolesti, dakle jednostavno rečeno od pijančenja“,

Međutim, ono što se događalo oko njega, ono što je mogao da vidi svojim očima i čuje svojim ušima, imalo je malo toga zajedničkog sa onim što su mu najbliži savetnici govorili da radi.

Mislim, dužni smo da to uradimo u skladu sa onim uputstvom.“

Nije mogao ni da pomisli na to da se iskrade do toaleta u ovakvom izdanju.