Dušan Miklja

Nije, naravno, bilo ništa neobično da se dela čak i čuvenih majstora nađu u birtijama jer su ih slikari zalagali za piće. Mada se zbog toga za flamanske kafedžije može reći da su bili prvi galeristi i kolekcionari

Svi oni koji leti, razdražljivi i znojavi, hrle na jug, ne znaju kakvo je zadovoljstvo putovati na sever.

bi društvu koje bi se time bavilo

Oskara Vajlda: „geografska karta na kojoj nije označena utopija ne zaslužuje ni da se pogleda“.

Zbog toga što su oni koji Njujork tako opisuju hteli da naglase kako se ne može progutati u jednom zalogaju

„Posle prve čaše vidite stvari kakve želite da su. Posle druge, vidite ih onakvima kakve nisu. Konačno, posle treće čaše, vidite stvari kakve zaista jesu, a to je nešto najstrašnije što se na svetu može videti.“

ako u svetu postoje tolika nepočinstva i nevaljalstva koje nikakva viša sila niti sprečava niti kažnjava, da li je Bog svemoćan, ali ne i uvek dobar, ili je pak bezgranično dobar, ali ne i svemoćan.

Bio je beskrajno zahvalan Blohu što je otkrio da Biblija takođe ukazuje da pojmovi „zla i pravednosti“ nemaju jasne konture na nebu, već samo na „mračnoj i teškoj zemlji“.

Oni znaju cenu svega ali ne znaju vrednost ničega.“

više bio sklon antičkom shvatanju vremena kao ciklusa koji se ponavljaju, nego judeo-hrišćanskom tumačenju prema kome se vreme iscrpljuje jedino u linearnom kretanju. Za prve je simbol vremena krug, a za druge linija koja stremi naviše. Nije, naravno, reč samo o različitim geometrijskim pojmovima, već o nečemu mnogo važnijem: o karakteru večnosti.