Lin Rina

Jer tvojim venama
teku reči i snovi

A mogla sam kod kuće da sedim u svojoj staroj naslonjači i uživam u mislima briljantnih umova.

Delovalo mi je potpuno besmisleno da se telo prilagođava odeći, umesto da bude obrnuto.

Ali šta ja uopšte znam? Ja sam samo lenja, beskorisna devojka, koja mladiće treba da očara svetloplavim taftom kako bi mogli da zažmure na moj nezgodan karakter.

Mladić me je i dalje gledao s očekivanjem.

„Uspećemo mi to, Animant. Vi ste pametni, a ja sam tvrdoglav“, rekao mi je, mada meni nije preostalo dovoljno koncentracije da ga uopšte čujem.

Svetlost svetiljke davala je njegovim očima neku smeđu boju čokolade, smejuljio se uglovima usana, i blago je odmahivao glavom zbog mene. Uspela sam da ne skrenem pogled, a cela moja s mukom izgrađena samouverenost naprosto se urušila pod njegovim pogledom. Puls mi je poludeo, krv mi je brujala u ušima, u stomaku mi je sve treperilo, a srce mi je gorelo.

I tog trenutka sam znala kakav je osećaj biti zaljubljen.

Razgovor s gospodinom Bojlom od pre nekoliko sati naučio me je da otvoreni razgovor često izaziva manje problema nego ako se prosto pušta da stvari idu svojim tokom u nadi da će to na kraju dovesti do najboljeg rezultata.