Žoel Diker je švajcarski pisac koji piše na francuskom jeziku. Rođen je u Ženevi 16. juna 1985. Završio je studije prava na Univerzitetu u Ženevi 2010. godine.
Od najranijeg detinjstva Žoel Diker je voleo pisanje. Sa deset godina osnovao je Glasnik o životinjama, časopis o prirodi, koji će voditi sedam godina. Sa dvadeset godina načinio je prve korake kao pisac. Njegova prva pripovetka Tigar (Le Tigre) objavljena je 2005. u okviru edicije Međunarodne nagrade mladih autora. Sa dvadeset četiri godine piše Poslednji dani naših očeva (Les derniers jours de nos pères), roman koji pripoveda istinitu i malo poznatu priču o Upravi za specijalne operacije, britanskoj obaveštajnoj organizaciji koja je navodno formirala francuski otpor za vreme Drugog svetskog rata. Za ovaj roman je dobio Nagradu ženevskih pisaca, važnu nagradu koja se dodeljuje svake četvrte godine za roman. Godine 2010. počeo je da piše savremeniji roman. To je oduvek želeo: da napiše dugačak američki roman koji se čita u dahu. A Severnu Ameriku odlično poznaje: provodio je svako leto u Novoj Engleskoj. Nakon dve godine izlazi roman Istina o slučaju Harija Keberta. Roman je preveden na preko četrdeset jezika i objavljen u više od šezdeset zemalja. Nagrađen je Gonkurovom nagradom gimnazijalaca i Velikom nagradom za roman Francuske akademije 2012. Uskoro će biti i ekranizovan. Godine 2015. napisao je treći roman Knjiga o Baltimorcima.
